Moždani talasi i kočenje

Volvo S60 ima sistem koji koči ukoliko vozač ne zakoči a ispred vozila se nađe, recimo, pešak. Ovaj sistem radi koristeći kamere i senzore. Problem kod ove tehnologije je taj što kamere i senzori potencijalno mogu da istripuju kravu na putu kada krave zapravo nema. Slično kao kada sistemi za pomoć u parkiranju (oni što pište kada se vozilo približi zidu/kamenu/ogradi/dinosaurusu) pište ko ludi u dubokoj travi.

U Berlinksom institutu za tehnologiju razvijaju drugačiji pristup – snimanje moždanih talasa. Snimanje moždanih talasa je atraktivna tehnologija danas, tek u povoju ali vrlo zanimljiva i perspektivna :) Ideja je da ne treba puštati auto da sam zaključuje da li treba da zakoči već da auto reaguje kada vozač prepozna situaciju za kočenje i zakoči pre nego što bi vozač stigao da zakoči.

Video prikazuje kako izgleda testiranje sistema:

Kategorije: Nauka, Tehnologija
Tagovi: , , ,

What do you love? by Google

Google je u protekloj godini promenio mnogo toga u vezi sa načinom pretraživanja, sada je moguće dosta dobro profiltrirati rezultate i pronaći BAŠ ono što se traži. Kako većina i dalje ne koristi ove mogućnosti Google je lansirao još jedan (promo) servis – What Do You Love.

What Do You Love

What Do You Love?

Kad se unese odredjen upit (english only) dobiju se rezultati sortirani u dvadesetak Google servisa. Vrlo promo ali i cool.

Bloger Džejmi Dubs (Jamie Dubs) je objavio Google zvaničnu listu zabranjenih reči koju je izvadio iz koda wdyl stranice. E sad, šta se naj najviše traži/voli na netu? E to ne može- stranica je sigurna za decu. Ako izjavite da volite bilo šta porn-related kao rezultat dobićete male, slatke, mačiće. haha :)

Kategorije: Internet
Tagovi: ,

Fibonačijev niz i broj fi

U matematici, Fibonačijev niz je niz brojeva u kome su prva dva broja 0 i 1, a svaki sledeći je zbir prethodna dva broja. Dakle, 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13… Iako je vekovima ranije proučavan u Indiji, ime je dobio po izvesnom italijanskom srednjevekovnom matematičaru Fibonačiju (Leonardo Pisano Bigollo (1170 –  1250)), koji je ovaj niz predstavio zapadnjačkoj nauci. Brojevi u nizu su usko povezani sa zlatnim presekom i brojem fi (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67…).

Ovaj niz je veoma važan za matematiku i danas ima praktičnu primenu u informatici (konkretno u tehnikama pretraživanja i organizovanja podataka) ali  mnogo zanimljivije je pojavljivanje u prirodi (i muzici!).

Zbir kvadrata brojeva bilo koje dužine Fibonačijevog niza je jednak proizvodu poslednjeg korišćenog broja i njegovog sledbenika, tj: 12 + 12 + . . . + F(n)2 = F(n) * F(n+1) a kroz primer to izgleda ovako: 12 + 12 + 22 + 32 + 52 = 5 * 8. Zašto smaram sa ovim? Pa zato što je ovaj odnos u zlatnoj spirali koju viđamo u galaksijama i puževima (uključujući i koščicu “puž” u ušima).

Spirala

Zlatna spirala

Nautilus

Nautilus

DNK takođe poseduje sličnu zakonitost, odnos visine i širine je 21:34 (angsterma). Osim spiralnih galaksija i međusobna rastojanja planeta u svojim sistemima određena su po udaljenosti prethodnih planeta. Kod biljaka, grananje, cvetanje, listanje, pupoljci… sve je povezano sa sličnom zakonitosti. Neke bolesti (mononukleoza) napreduju sa istim vremenskim intervalima, pčele uvek imaju isto poređan broj muških predaka, šišarke… Fibonači je neiscrpna tema…

Galaksija

Galaksija

Suncokret

Suncokret

A sve ovo što sam se ja raspisao je prikazano i u filmu:

iPet – online mačke za igranje

Postoji onaj čuveni Monti Pajton skeč “Zbuni mačku”… a sada postoji i online mačkaonica :) za igranje sa mačkama: iPet Companion. Sve je postalo online, potpuno ludilo, sajt nudi direktan online prenos iz dve mačkaonice u Americi, sa sve kontrolama za pomeranje kamera i (pazi sad) kontrolama za pokretanje tri mačje igračke. Posetite ipetcompanion.com i imate po dva minuta za zezanje sa mačićima, mačkama i mačorima. // Samo da napomenem, izgleda da radi samo preko Internet Explorer-a (sux!) uz instaliran SilverLight. Ali vredi!

iPet Companion panel

iPet Companion panel i mačke koje me kuliraju...

Dakle, ako ste alergični na mačke ili želite da se poigrate sa macama u pauzi na poslu… eto rešenja. Šalu na stranu, iPat je servis za promociju cicos-macosa koje su slobodne za udomljavanje (u Oregonu i Ajdahu, da ne bude zabune). Procenat usvojenih porastao je  16% (ljudi dolaze da usvoje zivotinju sa kojom su se već igrali od kuće), takođe i posećenost sajta, kao i prihodi od sponzora povecali su se za 300%.  Moć interneta za promociju jeste velika, ali da li su se za usvajanje javili i oni što žive samo online život?

Energija talasa

Moj omiljeni sistem za proizvodnju električne energije iz talasa je Pelamis (da, da, znam, imam omiljeni sistem za proizvodnju električne energije iz talasa…). Pelamis se sastoji od više pontona koji se ljuljuškaju na površini i tim ljuljuškanjem se sakuplja električna energija.

/* Pontoni su dugi 10-15m, spojeni su hidrauličnim klipovima. Svaki ponton se asinhrono pomera u odnosu na ostale, pa se klipvi na spojevim stalno sabijaju i izvlače čime se proizvodi električna energija. */

U Portugalu je, sa tri Pelamis-a, 2008. godine napravljena prva farma za sakupljanje električne energije iz talasa. Jedan Pelamis godišnje proizvodi dovoljno energije za oko 500 domaćinstava.

Pelamis

Pelamis

Postoji još nekoliko sličnih sistema koji su razvijeni od tada i koji se koriste po svetu a sada sam naleteo na novi koncept – portabl verzija. Ideja je da se za sakupljač energije iskoristi brod, koji bi se sklonio sa pučine kada nailazi jaka oluja pa samim tim ne bi bilo brige oko pokidanih kablova, lanaca…

Brod, sakupljač energije

Brod, sakupljač energije