Mesec, asteroidi, Vesta, Atlantis

Danas se navršava 42 godine od kako je (navodno) čovek prvi put zakoračio na Mesec. Apolo program koji je proslavio Nila Armstronga odavno je ugašen a upravo se zatvara i era korišćenja spejs šatlova, koji se koriste od 1981. U toku je poslednja misija na kojoj učestvuje poslednji od spejs šatlova – Atlantis. Malopre se odvojio od međunarodne svemirske stanice, počeo je da kruži oko nje i da se priprema za povratak na Zemlju u toku sutrašnjeg dana (ko želi, može da gleda sletanje uživo na HD NASA.tv kanalu online).

Osim Atlatisa još nekoliko letelica je trenutno u akciji i neće se uskoro vratiti na Zemlju. Dawn (zora u prevodu) je pre pet dana ušla u Veliki asteroidni pojas (Veliki asteroidni pojas je ona velika grupa asteroida i patuljastih planeta koji popunjavaju prostor između Marsa i Jupitera) i počela približavanje Vesti, najvećem asteroidu, prečnika 530km (po veličini drugom telu u pojasu). Ono što je skroz super u vezi sa letelicom Dawn je to da se kroz svemir kreće pomoću jonskog pogona, a za gorivo troši ksenon. E sada, jonski pogon je super cool i Dawn može da se kreće zahvaljujući ubrzavanju jona koji stvaraju određeni potisak. Potisak je mnogo manji nego kod sagorevanja fosilnog goriva ali je impuls sile veliki i, zbog male težine goriva, pogonska iskoristivljost veoma velika. Dawn ubrazava od 0 do 97km/h za 4 dana uz minimalnu potrošnju goriva (konkretno Dawn koristi samo 425kg ksenona za celu misiju).

Dawn ostaje u orbiti Veste još jednu zemaljsku godinu, zatim nastavlja ka Ceresu, jedinom objektu u pojasu koji je veći od Veste (Ceres ima prečnik 950km), gde stiže 2015. godine. I Vesta i Ceres su posebno zanivljivi za istraživanje jer su to planete u nastajanju, koje se nisu formirale kao planete jer ih je Jupiter zaustavio svojom masom.

3D solarni štampač

Markus Kajzer (Markus Kayser), dizajner i pronalazač napravio je 3D štampač koji štampa objekte od stakla koristeći pesak kao sirovinu. Jedina energija koja mu je potrebna je sunčeva svetlost. Zove se Solar Sinter. Nedavno ga je isprobao u Sahari, gde peska ima srazmerno količini sunčeve svetlosti :)

Solar Sinter

Solar Sinter

Satelit iz garaže

Nedavno sam pisao o dancima koji prave svoju raketu, koju nažalost još uvek nisu uspeli da lansiraju dovoljno visoko. Sada je jedna ekipa iz Rusije napravila svoj balon-satelit ne bi li napravili fotke pomračenja meseca.

Ruski satelit iz garaže

Ruski satelit iz garaže

Upotrebili su meteorološki balon, napunjen helijumom (opcija je bila i vodonik, ali je opasnije raditi sa vodonikom iako bi podigao balon na veću visinu). Kako se diže, balon se zbog pada pritiska širi i na kraju puca, pa je potrebno obezbediti i padobran koji će spustiti opremu na zemlju.

Tako su i oni uradili a sam “satelit” je u osnovi bio školski globus (sferna površina je idealno aerodinamična za ovo), sa ramom na koji su zakačili par GoPro fotoaparata i GPS odašiljač.

Ruski satelit iz garaže

Globus i tehnika

Nisam uspeo da saznam do koje je tačno visine otišao (meteorolški baloni se dižu i na visine od 18 do 37km) ali je napravio fine fotke pre nego što je pao u neku šumu (jedva su ga pronašli i sa GPS-om).

Ruski satelit

Iznad oblaka

Ruski satelit

Pada noć

 

Kepler

NASA Kepler, svemirska letelica koja traži nove planete je do sada (za oko tri ipo godine) registrovala nekoliko stotina planeta van našeg sunčevog sistema. Ovaj video predstavlja sisteme sa više od jedne planete planete otkrivene do 2. februara, njih 170 (koliko li ih je otkriveno od tada?). Crvena boja predtvalja velike a plava male planete, relativno, u odnosu jedne na druge unutar sistema.

Jeste li videli onaj 137 ? Ili onaj gore levo od 377?

 

Sunčeva prominencija

Prošlog utorka je na Suncu primećena velika eksplozija – prominencija (protuberanca). Bloger Fil Plejt (Phil Plait) je napravio zanimljiv snimak koristeći heliviewer.

A sada detalj:

http://www.youtube.com/watch?v=LpkXhlPIINQ