DNK iz svemira

Tragovi DNK u meteoritima su prvi put pronađeni šezdesetih godina prošlog veka. Naravno, tada se oko toga podigla velika buka ali niko nije mogao da dokaže da su DNK molekuli zaista doneti na Zemlju iz svemira, da ih meteorit nije “pokupio” pri padu. Krajem prošle nedelje NASA je izdala saopštenje u kojem navodi da su definitivno dokazali da su neki meteoriti doneli DNK iz svemira na Zemlju. Vau!

Vođa ovog projeta u NASA, Majkl Kalahan (Michael Callahan) je u saopštenju povodom ovog otkrića izjavio i:

Ako su asteroidi ponašaju kao hemijske ‘fabrike’ koje proizvode prebiotski materijal, to jest molekule koji su prethodili nastanku života na Zemlji, očekivali biste da proizvode brojne varijacije nukleobaza, a ne samo biološke, zbog velike raznolikosti sastojaka i uslova u svakom asteroidu, a upravo to su naši istraživači ustanovili.

U suštini postoji idealna klasa meteorita za nastanak života, takozvani meteoriti CM2, u kojima vladaju pravi uslovi za stvaranje tih molekula.

Prilično popularna teorija nastanka života na Zemlji nazvana panspermija, po kojoj se život širi po univerzumu preko meteora, asteroida i planetoida je ovim otkrićem dobila na kredibilitetu.

DNK iz meteora, kako ga vide NASA umetnici

DNK iz meteora, kako ga vide NASA umetnici

NASA saopštenje o ovom otkriću: http://www.nasa.gov/topics/solarsystem/features/dna-meteorites.html

// Zanimljivo mi je što se ovo otkriće vremenski poklopilo sa otkrićem veće količine kiseonika u svemiru, koje je objavljeno par dana ranije. Kiseonik je treći najprisutniji element u svemiru, ali molekularna forma koja čini život na Zemlji mogućim (2 atoma + dupla veza) nikada nije bila viđena u svemiru, već su do sada pronađeni samo pojedinačni molkuli ili u formi sa drugim elementima. Ova molekularna forma kiseonika je sada pronađena u sazvežđu Oriona, u regionu gde se formiraju nove zvezde.

Otkrivena antimaterija u orbiti planete Zemlje

Od 2006. godine oko Zemlje kruži satelit PAMELA (Payload for Antimatter Matter Exploration and Light-nuclei Astrophysics) čiji je cilj pronalaženje antimaterije u svemiru. Pamela proučava kosmičke zrake sa Sunca i udaljenih zvezda sa ciljem da potvrdi teoriju da u zemljinoj orbiti postoi antimaterija. Kada kosmički zraci prodru u molekule gornjih delova atmosfere, stvara se grupa čestica za koje se pretpostavlja da su antimaterija – anti-protoni. Naravno u dodiru antimaterije sa materijom dolazi do međusobnog nestajanja, tako da čestice antimaterije ubrzo nestanu. Međutim, pretpostavlja se da deo anti-protona ostane zarobljen u Van Alenovom pojasu.

Satelit PAMELA je istraživao delove Van Alenovog pojasa i potvrdio postojanje malog broja čestica antimaterije zarobljenom u magnetnom polju između slojeva materije. NASA ovo smatra za veliko otkriće, jer se potencijal u korišćenju antimaterije vidi prvenstveno u izradi pogona za međugalaktička putovanja, kao i putovanja kroz vreme.

Van Alenov pojas

Van Alenov pojas

Sajtovi, privih 20 godina

OK, kasnim jedan dan ali ipak je vikend :)

6. avgusta 1991. godine na internetu se pojavio prvi sajt. Tim Berns Li (Tim Berners-Lee), čovek koji je stvorio internet, stvaranje svetske mreže započeo je osamdesetih godina u CERN-u  razvijajući nezavisni sistem (platformski nezavisan) za razmenu informacija u naučnim istraživanjima – konkretno fizike. Tim je 1991. godine objavio kako se koristi svetska mreža i kako se može pristupiti prvoj internet stranici. Naravno, u to vreme browser su imali samo Tim i njegove kolege iz CERN-a. Evo te stranice danas:

info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html

info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html

Originalna, prva, stranica nije sačuvana, možemo videti samo kopiju iz 1992. godine.

Već 1993. pojavio se Mosaic, prvi browser i počelo je masovnije instaliranje servera i postavljenje sajtova širom sveta. Zato je Tim 1994. osnovao W3CWorld Wide Web Consortium, organizaciju za postavljanje intenet standarda. Tim je i danas na čelu W3C-a, i radi na razvoju Semantic Web-a. Dakle, uskoro kvalitetnije pretraživanje…

SmartBird

Roboti koji lete uglavnom lete pomoću propelera. SmartBird, robot u obliku galeba kojeg je napravila nemačka firma Festo, može da poleti i da se održava u vazduhu mahanjem svojih krila! Vau!

Nedavno je napravljena prezentacija u zatvorenom prostoru, uz objašnjavanje tehnologije:

Betmen funkcija

Integral od Betmena

Integral od Betmena - betmengral

Ko kaže da matematika nije zanimljiva :)

Ovo je kod za Maple:

batman:=((x/7)^2*sqrt(abs(abs(x) - 3)/(abs(x) - 3)) + (y/3)^2*sqrt(abs(y + (3*sqrt(33))/7)/(y + (3*sqrt(33))/7)) - 1) *(abs(x/2) - ((3*sqrt(33) - 7)/112)*x^2 - 3 + sqrt(1 - (abs(abs(x) - 2) - 1)^2 ) - y)*(9*sqrt(abs((abs(x) - 1) *(abs(x) - 3/4))/((1 - abs(x))*(abs(x) - 3/4))) - 8*abs(x) - y) *(3*abs(x) + 3/4*sqrt(abs((abs(x) - 3/4)*(abs(x) - 1/2)) /((3/4 - abs(x))*(abs(x) - 1/2))) - y)*(9/4*sqrt(abs((x - 1/2) *(x + 1/2))/((1/2 - x)*(1/2 + x))) - y)*((6*sqrt(10))/7 + (3/2 - abs(x)/2)*sqrt(abs(abs(x) - 1)/(abs(x) - 1)) - (6*sqrt(10))/14*sqrt(4 - (abs(x) - 1)^2 ) - y);
plots:-implicitplot(batman, x=-7..7, y=-3..3, factor=true, scaling=constrained, grid=[100,100], gridrefine=4);

Da li je pogrešan broj?

Da li je pogrešan broj?