Moždani talasi i kočenje

Volvo S60 ima sistem koji koči ukoliko vozač ne zakoči a ispred vozila se nađe, recimo, pešak. Ovaj sistem radi koristeći kamere i senzore. Problem kod ove tehnologije je taj što kamere i senzori potencijalno mogu da istripuju kravu na putu kada krave zapravo nema. Slično kao kada sistemi za pomoć u parkiranju (oni što pište kada se vozilo približi zidu/kamenu/ogradi/dinosaurusu) pište ko ludi u dubokoj travi.

U Berlinksom institutu za tehnologiju razvijaju drugačiji pristup – snimanje moždanih talasa. Snimanje moždanih talasa je atraktivna tehnologija danas, tek u povoju ali vrlo zanimljiva i perspektivna :) Ideja je da ne treba puštati auto da sam zaključuje da li treba da zakoči već da auto reaguje kada vozač prepozna situaciju za kočenje i zakoči pre nego što bi vozač stigao da zakoči.

Video prikazuje kako izgleda testiranje sistema:

Kategorije: Nauka, Tehnologija
Tagovi: , , ,

Fibonačijev niz i broj fi

U matematici, Fibonačijev niz je niz brojeva u kome su prva dva broja 0 i 1, a svaki sledeći je zbir prethodna dva broja. Dakle, 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13… Iako je vekovima ranije proučavan u Indiji, ime je dobio po izvesnom italijanskom srednjevekovnom matematičaru Fibonačiju (Leonardo Pisano Bigollo (1170 –  1250)), koji je ovaj niz predstavio zapadnjačkoj nauci. Brojevi u nizu su usko povezani sa zlatnim presekom i brojem fi (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67…).

Ovaj niz je veoma važan za matematiku i danas ima praktičnu primenu u informatici (konkretno u tehnikama pretraživanja i organizovanja podataka) ali  mnogo zanimljivije je pojavljivanje u prirodi (i muzici!).

Zbir kvadrata brojeva bilo koje dužine Fibonačijevog niza je jednak proizvodu poslednjeg korišćenog broja i njegovog sledbenika, tj: 12 + 12 + . . . + F(n)2 = F(n) * F(n+1) a kroz primer to izgleda ovako: 12 + 12 + 22 + 32 + 52 = 5 * 8. Zašto smaram sa ovim? Pa zato što je ovaj odnos u zlatnoj spirali koju viđamo u galaksijama i puževima (uključujući i koščicu “puž” u ušima).

Spirala

Zlatna spirala

Nautilus

Nautilus

DNK takođe poseduje sličnu zakonitost, odnos visine i širine je 21:34 (angsterma). Osim spiralnih galaksija i međusobna rastojanja planeta u svojim sistemima određena su po udaljenosti prethodnih planeta. Kod biljaka, grananje, cvetanje, listanje, pupoljci… sve je povezano sa sličnom zakonitosti. Neke bolesti (mononukleoza) napreduju sa istim vremenskim intervalima, pčele uvek imaju isto poređan broj muških predaka, šišarke… Fibonači je neiscrpna tema…

Galaksija

Galaksija

Suncokret

Suncokret

A sve ovo što sam se ja raspisao je prikazano i u filmu:

Energija talasa

Moj omiljeni sistem za proizvodnju električne energije iz talasa je Pelamis (da, da, znam, imam omiljeni sistem za proizvodnju električne energije iz talasa…). Pelamis se sastoji od više pontona koji se ljuljuškaju na površini i tim ljuljuškanjem se sakuplja električna energija.

/* Pontoni su dugi 10-15m, spojeni su hidrauličnim klipovima. Svaki ponton se asinhrono pomera u odnosu na ostale, pa se klipvi na spojevim stalno sabijaju i izvlače čime se proizvodi električna energija. */

U Portugalu je, sa tri Pelamis-a, 2008. godine napravljena prva farma za sakupljanje električne energije iz talasa. Jedan Pelamis godišnje proizvodi dovoljno energije za oko 500 domaćinstava.

Pelamis

Pelamis

Postoji još nekoliko sličnih sistema koji su razvijeni od tada i koji se koriste po svetu a sada sam naleteo na novi koncept – portabl verzija. Ideja je da se za sakupljač energije iskoristi brod, koji bi se sklonio sa pučine kada nailazi jaka oluja pa samim tim ne bi bilo brige oko pokidanih kablova, lanaca…

Brod, sakupljač energije

Brod, sakupljač energije

Maršmelou eksperiment

Profesor Valter Mišel sa Univerziteta Stanford je 1972. izveo čuveni psihološki test, danas poznat kao Maršmelou eksperiment. Eksperiement je ponavljan od tada mnogo puta, sa ciljem istraživanja psihologije samo-kontrole.

Ukratko, u esperimentu učestvuju deca uzrasta od 4 do 6 godina. Dete se dovodi u izolovanu sobu (izolovanu kao “izolovana od nečega što odvraća pažnju”, ne kao “zvučno izolovana”) gde mu se pokaže maršmelou (slatkiš). Zatim mu se ponude dve opcije: ili da pojede jedan maršmelou odmah, ili da sačeka 15min pa da dobije još jedan (ako ne pojede prvi). Zatim se dete ostavlja samo u sobi na 15min. Za to vreme ih, naravno, posmatramo :)

/* ja sam od onih koji bi sačekali haha */

Kategorije: Društvo, Nauka, Pauza
Tagovi: ,

Volite teleobjektive? Canon 5200mm

Mnogo puta sam se našao u situaciji da ne mogu da fotografišem nešto zato što je suviše udaljeno da bi se na fotografiji videlo kako treba. Sinoć je bilo pomračenje meseca. Oblaka nije bilo, mesec ogroman, baš se lepo videlo. Ovako to vidimo moj Canon i ja:

Pomračenje meseca, Beograd

Pomračenje meseca, Beograd

Da li ste se  zapitali koji je najjači teleobektiv koji je moguće nabaviti? Canon je još pre pedesetak godina napravio 5200mm (f14).

Minimalna udaljenost od fotografisanog objekta je 120m a Canon tvrdi da je moguće lako izoštriti objekte na udaljenosti od 30 do 52km. Ovaj Canon top je težak preko 100kg i dimezije su mu 500mm x 600mm x 1890mm. //Ona mala izraslina sa desne strane je fotoaparat…

Canon 5200

5200 na telu aparata

Iako je, verovatno, napravljen za potrebe špijunaže tokom hladnog rata (tada još nije bilo GoogleEarth-a :) ), ovaj objektiv se našao na eBay aukciji, $45,000 (nije prodat).

Canon 5200

Specifikacija