Ronald Amundsen – 100 godina od Južnog pola

14. decembra 1912. godine, dakle, pre tačno 100 godina, Ronald Amundsen sa svojom ekspedicijom stigao je na Južni pol.

Amundsen je ceo svoj život posvetio istraživanju polarnih predela, koji su u to vreme bili potpuno nepoznati. Sam je priznao da je još kao dečak postao opčinjen pričama o Nansenovom otkrivanju Grenlanda. Sa 25 godina je učestvovao u Belgijskoj antarktičkoj ekspediciji, i tako je proveo celu zimu na brodu zarobljenom u ledu. To je bila prva ekspedicija koja je pristala na Antarktik i nikada ranije posada nije preživela zimu u brodu okovanim ledom.

Sanjao je o tome da postane prvi čovek koji će stići na Severni pol.

1903. godine je uspeo da povede svoju prvu istraživačku ekspediciju, sa ciljem da pronađu mitski severozapadni prolaz. Severozapadni prolaz je prolaz koji povezuje Atlantski i Tihi okean na kranjem severu Kanade. Ekspedicija je trajala tri godine, tokom kojih se brod glavio mnogo puta u ledu i santama. Međutim, tokom ovog puta Amundsen je naučio mnogo o životu u večnom snegu živeći sa lokalnim stanovništvom. Naučio je prednosti krzna i psećih saonica.

Belgica

Brod Belgica zarobljen u ledu

O prolazu koji spaja Atlantski i Tihi okean se dugo maštalo, i sam Magelan je krenuo na put baš da bi našao takav prolaz, pa je Amundsen pronalaskom ovog, severnog, prolaza postao Nacionalni heroj Norveške. Njegov san da postane prvi čovek koji će kročiti na Severni pol je sada postala opsesija. Međutim, iako priznati istraživač, Amundsen je imao poteškoća u pribavljanu novca za ovakvu ekspediciju. 1909. godine, kada se bio ‘skoro spreman’ da krene put Severnog pola, svetom je odjeknula vest da je Frederik Kuk (Frederic Cook) sa svojim ljudima stigao na Severni pol. Amundsen je sam kasnije pisao da je burno reagovao na ovu vest. Mogu samo da zamislim ono “burno” kod nacionalnog heroja, proslavljenog istraživača, koji poslednjih 10 godina pokušava da krene na taj put. Možda ste pomislili da je bez obzira na to što nije “prvi” ipak otišao na put koji je godinama planirao, put kome je bio posvećen i da je video predele o kojima je maštao. Ne, nije bilo tako.

On 1910. godine kreće na put. Norveška je ispratila ekspediciju verujući da će Amundsen postati prvi norvežanin na Severnom polu. To je verovala i posada broda. A onda je brod krenuo na jug. Ne zato što im je svima više bilo dosta zime, leda, snega i polarnih medveda- nisu rešili da se presele na Tahiti, već su krenuli u trku za Južni pol.

Slavu “Osvajača Severnog pola” već je izgubio ali na Južnom polu još uvek niko nije bio. Njegova opsesija bila je biti prvi na polu. Međutim, britanska eksedicija, koju je predvodio Skot (Robert Scott) već je bila na putu. Na obale Antarktika stigle su obe ekspedicije, svesni slave koja ih čeka ako baš oni budu brži. Počela je trka. Ne želim sada da pišem o detaljima progresa i kao je koja ekspedicija pronalazila put, samo ću reći da je Skot krenuo na put koristeći štofana odela, motorne sanke (poslednja reč tehnike 1910. god) i konje. Amundsen je koristio krzno, vunu i pseće zaprege. Uz to, već je tri godine proveo koristeći tu opremu. Istorija priča o pobednicima i svi zanju da je Amundsen, na današnji dan pre 100 godina, stigao na Južni pol pre Skota. Skot i njegovi ljudi su umirali polako, jedan za drugim, u jezivim fizičkim i psihičkim mukama, svesni svoje sudbine danima unapred. Skotov dnevnik govori o tim danima, o sankama koje ne rade, o umiranju životinja i jedenju sopstvenih konja, o nestajanju, o pogledima ljudi, tišini, hladnoći i mraku… I onda su stigli do Južnog pola i tu zatekli Norvešku zastavu. Krenuli su nazad i nikada se nisu vratili.

Amundsen na Južnom polu

Stigli smo prvi, jeee

Amundsen se vratio, stekao svetsku slavu, kasnije je vodio još par istraživačkih ekspedicija. Danas će u njegovu čast biti otkrivena ledena skupltura ispred istraživačke stanice na Antarktiku, Norveški premijer prisustvovaće tom događaju i 12 ekspedicija iz Norveške krenuće Amundsenovim putem do Južnog pola. Ali kada se priča o Amundsenu, ja se uvek setim Skota i muka u kojima su umirali njegovi ljudi. U trci za Južni pol vodila se bitka između iskustva i neisprobane tehnologije u kojoj su tradicija i iskustvo odneli izrazitu pobedu. Vezujem se za ovo zato što se danas manjak iskustva uglavnom nadomešćuje modernom tehnologijom. Nije uvek ovako drastično, znam, ali može da bude.

Kategorije: Go To, Priroda
Tagovi: , ,

Nepal: Everest, Annapurna

Italijanski naučni komitet i Nepalska akademija za nauku i tehnologiju su postavile web-cam sa direktnim pogledom na Mont Everest. Koga zanima da li je sada oblačno na Everestu, neka sam baci pogled :)

Sličan pogled, sa malo manje visine, se može videti i iz Everest baznog kampa, do koga vodi jedna od najpopularnijih treking tura u Nepalu. Statistike kažu da ko ode na treking u Nepal poseti ili region Everesta ili region Annapurne. Zapravo 2/3 trekera obilazi Annapurna region. A od onih koji se usude da krenu na sam vrh, 1/3 pogine prilikom uspona – statistički najopasniji od “velikih” vrhova. Postoji nekoliko staza ali je Annapurna Circut najkompletnija i najduža (obilazi se dvadesetak dana). Fotograf Džodi Braun je obišao celu stazu:

Perseidi – meteorska kiša

Perseidi su najpoznatiji meteorski roj koji se pojavljuje svake godine krajem jula i početkom avgusta. Perseidi nastaju kada Zemlja prođe kroz ostatke kamenja i prašine iz repa komete Swift TuTTle. Prilikom prolaska kroz atmosferu ovi ostaci se pale, ostavljajući trag na nebu – “zvezdu padalicu” :). Perseidi su dobili ime po tome što prividno izlaze iz sazvežđa Persej. Maksimalna aktivnost meteorske kiše će biti za vikend, u noći 13. avgusta, kada se očekuje 2-3 meteora u minutu, odnosno oko 120 meteora po satu. Nažalost, ove godine je i Mesec u punoj fazi iste noći kada i maksimalna aktivnost Perseida, pa će se lako primećivati samo najveći meteori.

Perseidi

Perseidi

Za posmatranje Perseida nije potreba dodatna oprema, oči su dovoljne. Ipak, zbog punog Meseca, najbolje je skloniti se iz osvetljenog naseljenog mesta u prirodu, pustiti petnaestak minuta da se oči priviknu na mrak i … čekati…

Kategorije: Astronomija, Priroda
Tagovi: , , ,

Fibonačijev niz i broj fi

U matematici, Fibonačijev niz je niz brojeva u kome su prva dva broja 0 i 1, a svaki sledeći je zbir prethodna dva broja. Dakle, 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13… Iako je vekovima ranije proučavan u Indiji, ime je dobio po izvesnom italijanskom srednjevekovnom matematičaru Fibonačiju (Leonardo Pisano Bigollo (1170 –  1250)), koji je ovaj niz predstavio zapadnjačkoj nauci. Brojevi u nizu su usko povezani sa zlatnim presekom i brojem fi (13/8 = 1,625, 8/5 = 1,6, 5/3 = 1,67…).

Ovaj niz je veoma važan za matematiku i danas ima praktičnu primenu u informatici (konkretno u tehnikama pretraživanja i organizovanja podataka) ali  mnogo zanimljivije je pojavljivanje u prirodi (i muzici!).

Zbir kvadrata brojeva bilo koje dužine Fibonačijevog niza je jednak proizvodu poslednjeg korišćenog broja i njegovog sledbenika, tj: 12 + 12 + . . . + F(n)2 = F(n) * F(n+1) a kroz primer to izgleda ovako: 12 + 12 + 22 + 32 + 52 = 5 * 8. Zašto smaram sa ovim? Pa zato što je ovaj odnos u zlatnoj spirali koju viđamo u galaksijama i puževima (uključujući i koščicu “puž” u ušima).

Spirala

Zlatna spirala

Nautilus

Nautilus

DNK takođe poseduje sličnu zakonitost, odnos visine i širine je 21:34 (angsterma). Osim spiralnih galaksija i međusobna rastojanja planeta u svojim sistemima određena su po udaljenosti prethodnih planeta. Kod biljaka, grananje, cvetanje, listanje, pupoljci… sve je povezano sa sličnom zakonitosti. Neke bolesti (mononukleoza) napreduju sa istim vremenskim intervalima, pčele uvek imaju isto poređan broj muških predaka, šišarke… Fibonači je neiscrpna tema…

Galaksija

Galaksija

Suncokret

Suncokret

A sve ovo što sam se ja raspisao je prikazano i u filmu:

Makaki autoportret

Sulavesi je ostrvo u Indoneziji (ranije poznato kao Celebes). Tamo živi vrsta majmuna, čije ime bi, u mom slobodnom porevodu sa engleskog, bilo crni ćubasti makaki sa Celebesa (Macaca nigra). Ova vrsta je, naravno, retka i u izumiranju, pa povremeno prirodnjaci i istraživači posećuju ostrvo u potrazi za majmunima. Ovaj makaki je miroljubiv i ne plaši se ljudi, pa je Dejvid Slejter (David Slater), britanski fotograf iskoristio priliku i potpuno im se približio, seo sa njima, malo kulirao :), škljocno koju fotku kada mu je jedna makaki ženka maznula aparat. Majmun je bio oduševljen svojim odrazom u objektivu, posmatrao se i “smejao”, pokazivao zube. Onda je aparat uradio ono svoje škljoc

Autoportret - crni ćubasti makaki

Autoportret by crni ćubasti makaki - I am beautiful no matter what they say

Dejvid kaže da mu je trebalo preko tri sata da vrati aparat nazad i navodno je makaki (makakca zapravo) napravila stotinjak fotki, ali su većinom van fokusa. Hehe, kao mrmot i čokoladica.