Mesec, asteroidi, Vesta, Atlantis

Danas se navršava 42 godine od kako je (navodno) čovek prvi put zakoračio na Mesec. Apolo program koji je proslavio Nila Armstronga odavno je ugašen a upravo se zatvara i era korišćenja spejs šatlova, koji se koriste od 1981. U toku je poslednja misija na kojoj učestvuje poslednji od spejs šatlova – Atlantis. Malopre se odvojio od međunarodne svemirske stanice, počeo je da kruži oko nje i da se priprema za povratak na Zemlju u toku sutrašnjeg dana (ko želi, može da gleda sletanje uživo na HD NASA.tv kanalu online).

Osim Atlatisa još nekoliko letelica je trenutno u akciji i neće se uskoro vratiti na Zemlju. Dawn (zora u prevodu) je pre pet dana ušla u Veliki asteroidni pojas (Veliki asteroidni pojas je ona velika grupa asteroida i patuljastih planeta koji popunjavaju prostor između Marsa i Jupitera) i počela približavanje Vesti, najvećem asteroidu, prečnika 530km (po veličini drugom telu u pojasu). Ono što je skroz super u vezi sa letelicom Dawn je to da se kroz svemir kreće pomoću jonskog pogona, a za gorivo troši ksenon. E sada, jonski pogon je super cool i Dawn može da se kreće zahvaljujući ubrzavanju jona koji stvaraju određeni potisak. Potisak je mnogo manji nego kod sagorevanja fosilnog goriva ali je impuls sile veliki i, zbog male težine goriva, pogonska iskoristivljost veoma velika. Dawn ubrazava od 0 do 97km/h za 4 dana uz minimalnu potrošnju goriva (konkretno Dawn koristi samo 425kg ksenona za celu misiju).

Dawn ostaje u orbiti Veste još jednu zemaljsku godinu, zatim nastavlja ka Ceresu, jedinom objektu u pojasu koji je veći od Veste (Ceres ima prečnik 950km), gde stiže 2015. godine. I Vesta i Ceres su posebno zanivljivi za istraživanje jer su to planete u nastajanju, koje se nisu formirale kao planete jer ih je Jupiter zaustavio svojom masom.

Nema komentara »

Za sada nema komentara.

RSS feed za komentare na ovom postu. TrackBack URL

Ostavi komentar


three − = 2