Otkrivena antimaterija u orbiti planete Zemlje

Od 2006. godine oko Zemlje kruži satelit PAMELA (Payload for Antimatter Matter Exploration and Light-nuclei Astrophysics) čiji je cilj pronalaženje antimaterije u svemiru. Pamela proučava kosmičke zrake sa Sunca i udaljenih zvezda sa ciljem da potvrdi teoriju da u zemljinoj orbiti postoi antimaterija. Kada kosmički zraci prodru u molekule gornjih delova atmosfere, stvara se grupa čestica za koje se pretpostavlja da su antimaterija – anti-protoni. Naravno u dodiru antimaterije sa materijom dolazi do međusobnog nestajanja, tako da čestice antimaterije ubrzo nestanu. Međutim, pretpostavlja se da deo anti-protona ostane zarobljen u Van Alenovom pojasu.

Satelit PAMELA je istraživao delove Van Alenovog pojasa i potvrdio postojanje malog broja čestica antimaterije zarobljenom u magnetnom polju između slojeva materije. NASA ovo smatra za veliko otkriće, jer se potencijal u korišćenju antimaterije vidi prvenstveno u izradi pogona za međugalaktička putovanja, kao i putovanja kroz vreme.

Van Alenov pojas

Van Alenov pojas

Antimaterija i CERN

Antimaterija je zadržana 1.000 sekundi! Nisam znao kako drugačije da počnem ovaj post, bilo kakav uvod bi bio odugovlačenje…

Ovo se desilo juče u, naravno, CERN-u (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja). U tome im je pomogao njihov uveliko poznati gedžet LHCLarge Hadron Collider iliti Veliki hadronski sudarač (hadron – čestica izgrađena od kvarkova), najveći  najsnažniji akcelereator čestica na svetu. Sama priča o LHC-u je isuviše velika za jedan post ali ja moram da iznesem par činjenica. Prvo, LHC je kružnog oblika, obima 27km, nalazi se na dubini od oko 165m ispod švajcarsko-francuske granice. Izgrađen je sa ciljem da da odgovore na pitanja o postanku svemira (i da otvori još milijardu novih pitanja :), najviše oko preplitanja kvantne mehanike i realnog prostora, što je tema od koje (ako ne radite u CERN-u) obično zaboli glava. Neka od pitanja su “Postoje li dodatne dimenzije, koje predviđa teorija struna, i da li ih možemo detektovati? Kakva je priroda tamne materije, koja čini 23% energetske gustine univerzuma?“. LHC bi trebalo i da da odgovor o postojanju hipotetičke čestice Higsovog bozona, čestice koja za sada nije materijalno dokazana i čiji bi dokaz potvrdio a dokaz o nepostojanju definitivno oborio teoriju standardnog modela i Poenkareove simetrije.

LHC je veliki najveći sudarač čestica, a sudara protone ili atome olova pri brzini od 99.9999991% brzine svetlosti. Iako je devet dana po pokretanju zaustavljen zbog kvara, kvar je otklonjen i LHC uveliko radi. Neću se više zadržavati na LHC-u, samo ću dodati da izgleda totalno super, kao mnogo opaka puca iz poslednjeg filma o Transformersima.

LHC

LHC

Nazad na priču o antimateriji, u CERN-u su pre osam godina prvi put proizveli antiatome vodonika na vrlo kratko vreme, ali nisu uspevali da ih zadrže. U dodiru materije i antimaterije dolazi do trenutnog uništavanja. Međutim, 2005. godine u CERN-u su oformili ALPHA TEAM (kažu da naziv nema veze sa Mr-T i A-Team već je akronim od Antihydrogen Laser PHysics Apparatus) koji je sada, uz pomoć “magnetnog kontejnera koji je obložen superprovodničkim magnetom za odbijanje antiatoma” juče zadržao antiatome vodonika na nešto više od 16 minuta. To vreme im je bilo dovoljno da izmere emitovanje energije antiatoma.

Po teoriji Velikog praska (Big Bang), kada se stvorio univerzum postojala je jednaka količina materije i antimaterije. Naš svet se sastoji od materije ali postoje teorije o paralelnim svetovima antimaterije (možda negde paralelno postojim antimaterijski JA). Kakko kažu u ALPHA timu, fali nam pola univrzuma. Sada sledi ponavljanje eksperimenta i detaljno upoređivanje atoma i antiatome vodonika. Razlike u strukture bi trebalo da vode boljem razumevanju antimaterije.

Moram da dodam još i ovo, naučnici tvrde da je putovanje kroz vreme u prošlost izvodljivo (teorijski, za to je potreban izvor energije kakav ne postoji na Zemlji) a u budućnost nije, bar ne u našem univerzumu. Međutim, u univerzumu antimaterije je obrnuta situacija, moguće je putovanje samo u budućnost, ne i u prošlost. Kapirate gde ovo vodi? Ovo je, naravno, za sada vrlo labava teorija…

Large Hadron Collider

Veliki hadronski sudarač

CERN saopštenje.