Ronald Amundsen – 100 godina od Južnog pola

14. decembra 1912. godine, dakle, pre tačno 100 godina, Ronald Amundsen sa svojom ekspedicijom stigao je na Južni pol.

Amundsen je ceo svoj život posvetio istraživanju polarnih predela, koji su u to vreme bili potpuno nepoznati. Sam je priznao da je još kao dečak postao opčinjen pričama o Nansenovom otkrivanju Grenlanda. Sa 25 godina je učestvovao u Belgijskoj antarktičkoj ekspediciji, i tako je proveo celu zimu na brodu zarobljenom u ledu. To je bila prva ekspedicija koja je pristala na Antarktik i nikada ranije posada nije preživela zimu u brodu okovanim ledom.

Sanjao je o tome da postane prvi čovek koji će stići na Severni pol.

1903. godine je uspeo da povede svoju prvu istraživačku ekspediciju, sa ciljem da pronađu mitski severozapadni prolaz. Severozapadni prolaz je prolaz koji povezuje Atlantski i Tihi okean na kranjem severu Kanade. Ekspedicija je trajala tri godine, tokom kojih se brod glavio mnogo puta u ledu i santama. Međutim, tokom ovog puta Amundsen je naučio mnogo o životu u večnom snegu živeći sa lokalnim stanovništvom. Naučio je prednosti krzna i psećih saonica.

Belgica

Brod Belgica zarobljen u ledu

O prolazu koji spaja Atlantski i Tihi okean se dugo maštalo, i sam Magelan je krenuo na put baš da bi našao takav prolaz, pa je Amundsen pronalaskom ovog, severnog, prolaza postao Nacionalni heroj Norveške. Njegov san da postane prvi čovek koji će kročiti na Severni pol je sada postala opsesija. Međutim, iako priznati istraživač, Amundsen je imao poteškoća u pribavljanu novca za ovakvu ekspediciju. 1909. godine, kada se bio ‘skoro spreman’ da krene put Severnog pola, svetom je odjeknula vest da je Frederik Kuk (Frederic Cook) sa svojim ljudima stigao na Severni pol. Amundsen je sam kasnije pisao da je burno reagovao na ovu vest. Mogu samo da zamislim ono “burno” kod nacionalnog heroja, proslavljenog istraživača, koji poslednjih 10 godina pokušava da krene na taj put. Možda ste pomislili da je bez obzira na to što nije “prvi” ipak otišao na put koji je godinama planirao, put kome je bio posvećen i da je video predele o kojima je maštao. Ne, nije bilo tako.

On 1910. godine kreće na put. Norveška je ispratila ekspediciju verujući da će Amundsen postati prvi norvežanin na Severnom polu. To je verovala i posada broda. A onda je brod krenuo na jug. Ne zato što im je svima više bilo dosta zime, leda, snega i polarnih medveda- nisu rešili da se presele na Tahiti, već su krenuli u trku za Južni pol.

Slavu “Osvajača Severnog pola” već je izgubio ali na Južnom polu još uvek niko nije bio. Njegova opsesija bila je biti prvi na polu. Međutim, britanska eksedicija, koju je predvodio Skot (Robert Scott) već je bila na putu. Na obale Antarktika stigle su obe ekspedicije, svesni slave koja ih čeka ako baš oni budu brži. Počela je trka. Ne želim sada da pišem o detaljima progresa i kao je koja ekspedicija pronalazila put, samo ću reći da je Skot krenuo na put koristeći štofana odela, motorne sanke (poslednja reč tehnike 1910. god) i konje. Amundsen je koristio krzno, vunu i pseće zaprege. Uz to, već je tri godine proveo koristeći tu opremu. Istorija priča o pobednicima i svi zanju da je Amundsen, na današnji dan pre 100 godina, stigao na Južni pol pre Skota. Skot i njegovi ljudi su umirali polako, jedan za drugim, u jezivim fizičkim i psihičkim mukama, svesni svoje sudbine danima unapred. Skotov dnevnik govori o tim danima, o sankama koje ne rade, o umiranju životinja i jedenju sopstvenih konja, o nestajanju, o pogledima ljudi, tišini, hladnoći i mraku… I onda su stigli do Južnog pola i tu zatekli Norvešku zastavu. Krenuli su nazad i nikada se nisu vratili.

Amundsen na Južnom polu

Stigli smo prvi, jeee

Amundsen se vratio, stekao svetsku slavu, kasnije je vodio još par istraživačkih ekspedicija. Danas će u njegovu čast biti otkrivena ledena skupltura ispred istraživačke stanice na Antarktiku, Norveški premijer prisustvovaće tom događaju i 12 ekspedicija iz Norveške krenuće Amundsenovim putem do Južnog pola. Ali kada se priča o Amundsenu, ja se uvek setim Skota i muka u kojima su umirali njegovi ljudi. U trci za Južni pol vodila se bitka između iskustva i neisprobane tehnologije u kojoj su tradicija i iskustvo odneli izrazitu pobedu. Vezujem se za ovo zato što se danas manjak iskustva uglavnom nadomešćuje modernom tehnologijom. Nije uvek ovako drastično, znam, ali može da bude.

Kategorije: Go To, Priroda
Tagovi: , ,